Водич кроз Исправну Исхрану

Углеводи су суштинска макронутријента која дају телу енергију. Кључна је разлика између простих и сложених углеводи. Сложени углеводи из целих зрнина, бобица и поврћа су боље јер обезбеђују дугу енергију и већу сатост. Простих углеводи из шећера и рафинисаних производа треба избегавати јер могу довести до флуктуација нивоа шећера у крви. Препоручује се да углеводи чине 45-65% дневног калоријског уноса.

Препоручени дневни унос воде је отприлике осам чаша од 250мл, што је укупно око два литра. Међутим, потребе варирају у зависности од клима, активности, узраста и здравственог стања. Особе у топлијим климама или оне које редовно вежбају могу да имају веће потребе. Добро правило је да пијете воду док нисте жедни и да контролишете боју мокраће - светла боја указује на добру хидрацију.

Веџетаријанска исхрана која је добро планирана може бити веома здрава и пруџа mnogibenefit здравља. Низа студија показује да вегетаријанци имају нижи ризик од срчаних болести, високог притиска и типа 2 дијабетеса. Међутим, критично је обезбедити довољан унос протеина из биљних извора, витамина Б12, гвожђа и цинка. Препоручује се конзумирање разноліке биљне хране и, у случају неопходности, суплементирање критичних нутријената.

Унапређење исхране не мора да буде екстремно. Почните са малим променама као што су замена напитака са шећером водом, избегавање обрађене хране где је могуће, и додавање више воћа и поврћа вашим обрицима. Концентришите се на велнес и здравље умјесто ограничавања. Постепене промене су одржавније од радикалних дијета. Размотрите припремање већег дела оброка код куће, јер то вам даје већу контролу над ингредијентима.